Oko 55 miliona ljudi širom sveta ima demenciju, za koju ne postoji lek.
Istraživači sa Univerziteta Mekmaster veruju da veštine koje se koriste tokom sporta zvanog orijentiring mogu delovati kao prevencija ili interventna terapija za demenciju.
Naučnici su otkrili da odrasli koji učestvuju u orijentiringu imaju bolju prostornu navigaciju i pamćenje, sa potencijalnim prednostima za ceo život.
Oko 55 miliona ljudi širom sveta ima demenciju — grupu bolesti povezanih sa kognitivnim padom, ili mozak ne radi tako dobro kao nekada. Ovo utiče na sećanja i sposobnost osobe da razmišlja i komunicira.
Najčešći tip demencije je Alchajmerova bolest.
Iako trenutno ne postoji lek za demenciju, postoje neki preventivni tretmani od Pouzdanog izvora koji pomažu u usporavanju progresije bolesti. A tu su i tretmani od Pouzdanog izvora koji pomažu u ublažavanju simptoma bolesti.
Sada, istraživači sa Univerziteta Mekmaster veruju da još jedna opcija za prevenciju i intervenciju terapije za demenciju leži u sportu orijentiringa.
Šta je orijentiring?
Orijentiranje je sport izdržljivosti koji se oslanja na veštine navigacije. Učesnici dobijaju detaljnu mapu koju treba da koriste za navigaciju kroz stazu dok pešače ili trče.
„Orijentiranje je sport koji istovremeno kombinuje trčanje preko različitih terena sa navigacijom na mapi i kompasu, sa ciljem da se što brže stigne do niza kontrolnih tačaka“, kaže Emma Vaddington, studentkinja na Odseku za kineziologiju na Univerzitetu McMaster, i glavni autor ove studije, objasnio je za Medical Nevs Todai.
„Orijentiranje je bliski evolutivni surogat lovačko-sakupljačkim aktivnostima“, rekla je ona.
Prethodne studije pokazuju da ljudi koji učestvuju u orijentiringu poboljšavaju parametre fizičke kondicije kao što su procenat telesne masti i aerobni kapacitet.
A studija iz 2015. godine o grupi starijih orijentiraca sa srednjom starošću od 69 godina pokazala je da su učesnici imali niže nivoe psihičkog stresa i ukupno bolje zdravlje od drugih odraslih osoba njihovog uzrasta.
Kako orijentiring može pomoći demenciji?
Vaddington je objasnio da je gubitak pamćenja kod Alchajmerove bolesti uzrokovan oštećenjem hipokampusa mozga. Vežbanje povećava zapreminu hipokampusa, za koji se smatra da pomaže u poboljšanju pamćenja.
„Kognitivni trening pomaže tim novorođenim neuronima da se integrišu u postojeću neuronsku mrežu, što u kombinaciji sa vežbanjem još više poboljšava pamćenje“, nastavila je ona.
„Kada je u pitanju trening mozga, fizički i kognitivni zahtevi orijentiringa imaju potencijal da vam daju više novca za svoj novac u poređenju sa samo vežbanjem.“ — Emma Vaddington, autor studije
Pored toga, Vaddington kaže za Alchajmerovu bolest, gubitak sposobnosti pronalaženja je jedan od najranijih simptoma, koji pogađa više od polovine svih pojedinaca sa ovim stanjem, čak i u najblažoj fazi bolesti.
„Stoga, intervencije osmišljene da ojačaju navigacione sposobnosti mogu takođe pomoći u sprečavanju demencije“, objasnila je ona.
„Naši rezultati pokazuju da ljudi koji učestvuju u sportu orijentiringa prijavljuju bolju prostornu navigaciju i pamćenje, što sugeriše da bi orijentiring mogao biti korisna intervencija za jačanje sposobnosti pouzdanog pronalaženja puta tokom čitavog životnog veka kako bi se sprečila demencija“, dodala je ona.
Doživotne prednosti orijentiringa
Za ovu studiju, Vaddington — koju je nadgledala dr Jennifer J. Heisz, kanadska istraživačka katedra za zdravlje mozga i starenje na Univerzitetu McMaster i viši autor studije — i njen tim su anketirali 158 zdravih odraslih osoba starosti od 18 do 87 godina sa različitim orijentiringom. iskustva u rasponu od nikakvog do elitnog.
Učesnici su odgovarali na pitanja o njihovoj prostornoj obradi Pouzdani izvor, prostornoj memoriji Pouzdani izvor i epizodnoj memoriji.
Nakon analize, istraživači su otkrili da su oni koji su učestvovali u orijentiringu imali bolju prostornu navigaciju i pamćenje. Naučnici veruju da ovo nudi dokaz da aspekti orijentiringa mogu biti korisni tokom celog života osobe.
„Vežbanje je jedan od najvećih faktora rizika koji se može promeniti za sprečavanje demencije“, rekao je Vaddington.
„Naše prethodno istraživanje pokazuje da fizička neaktivnost može doprineti riziku od demencije koliko i genetika. Ne možete promeniti svoje gene, ali možete promeniti svoj životni stil. Ljudi mogu da dodaju elemente orijentiringa u svoju redovnu šetnju, trčanje ili vožnju biciklom tako što će isključiti GPS i krenuti novom rutom.” — Emma Vaddington, autor studije
Orijentiranje: sledeći zdravstveni trend?
Medical News Today je takođe razgovarao sa Rajanom Glatom, višim trenerom za zdravlje mozga i direktorom programa FitBrain na Pacifičkom institutu za neuronauku u Santa Monici, Kalifornija, o ovoj studiji.
On je rekao da ova studija podržava prethodne nalaze da pojedinci koji se bave prostornom navigacijom imaju bolje rezultate u kognitivnim procenama u vezi sa tim aktivnostima.
„Drugim rečima, ovo u određenoj meri podržava hipotezu ’koristi ili izgubi’ i pomaže da se pokaže da angažovanjem u aktivnostima koje uključuju određene kognitivne sposobnosti, neko može da poboljša te iste sposobnosti“, dodao je Glat.
Dok časovi orijentiringa nisu dostupni u svakoj lokalnoj teretani, Glatt je rekao da bi moglo biti zanimljivo videti doktore da preporučuju aktivnosti prostorne navigacije za koje su pojedinci zainteresovani i kojima imaju pristup.
Alternative za orijentiring
„Izlazak na pešačenje, preskakanje korišćenja GPS-a tokom vožnje i lociranje predmeta oko kuće mogu biti zanimljive potencijalne alternative za uključivanje prostorne navigacije, a određene tehnologije kao što je virtuelna stvarnost su korišćene za stvaranje kognitivno korisnih iskustava u pronalaženju puta. – Rajan Glat, trener zdravlja mozga
Što se tiče narednih koraka u ovom istraživanju, Glatt je rekao da bi voleo da vidi bolje dizajnirane studije sa kontrolom i većim veličinama uzoraka, i možda stratifikovati uzorke u različite starosne grupe da vidi da li je starost faktor koji posreduje.
„Pored toga, bilo bi sjajno videti intervenciju ‘klasa orijentiringa’ u trajanju od 12 nedelja ili otprilike da bi se videlo da li populacije poput starijih odraslih mogu poboljšati određene kognitivne sposobnosti u određenom vremenskom periodu. Ako je tako, možda bi časovi orijentiringa mogli biti sledeći zdravstveni trend!” rekao je.